Srpski književni glasnik

884. СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

— Не знам гдје стоји Опет, луда, пето. Пррупитај, евако ће ти казати. Одмах иза наше куће... Ала!, и да си часом натраг, жестила. се госполарица, па оде у собу да се пресвуче. Дјевојка се огрне својом марамом и пзиђе. Закрене иза куће у тијесену улпцу. Знала је да од тамо негдје пзбија стара у јутро лоносећ млијеко. Улица је дугачка, мрачна и нечиста. Ђура око кућа завија, на савијутцима облијеће п чисто носи, а поврх кућа страшна је хука. До ње вјетар јако не допирао, јер је куће бране. Тек код савијутка и кад је пз те улице прешла у другу, широку, откуд се је одмах простирало поље с воћњацима п виноградима, удар студеног вјетра забуши је у лице п витљаше на њој хаљине, ко ла су лакше од перја. Она се часком заклони за учелак неке куће пи почека. Неки тежак што се журио кући, показа јој руком прама страни од поља. Купећ око себе робу, упути се тамо. Погоди мјесто и брзајућ упиђе у ниску потлеупицу, пспред које се простире малено двориште и комадић врта. Нађе укућане око огњишта, на којем весело пламеа. ватра. Кад опази жену што је млијеко донашала, разве-

сели се: — Ax, погодила сам! — Бићет дошла ради дрва 7 — упита гтарица, чим је угледала. | — Јест, послала. ме господарица ! — Ма... сједи, па се огрпј! — и помакпе се да еједпе. | Ć — Марко! — јави се сину, — леде овамо! — Младић | ње. извири из друге кућне притраде u приђе к ватри. 7 Два спопа, за сада, да донесеш, — рекла је тосподарица, — алп одмах ! 2 Огриј се, док наслажем.

— Ето хоћу! Јелипа сједне, расиружи руке прама ватри, задовољна. | што ђе се добро огрпјати. Баш јој је угодно, а разгледајућ. се по кући, увјери се да је пето као и код њих на селу.