Srpski književni glasnik

886 Српски Књижевни Гласник, кала, а тврдо јој остаде у памети усађена она кућица, на отвореноме пољу, тако близу до ове грдне и пусте кућетине, пи, олсле, мисао је носила тамо.

А од тога дана започе њихово познанство п њезина права младост и уживање. У свако доба, када је могла наћи коју му драго исприку, станила би се код његове куће. Радосна и сретна гледала би га по кући и у пољу, помагала му у послу и врзла се око мајке му. И тако с дана на дан осјећаше све то јачу чежњу и љубав за животом п човјеком. Пробуди се у њој замрла дјевојачка крв. Њезина стриљива и податна нарав тражила је човјекова ослона и заштите. А од неко доба почеше се око ње врсати пи фина господа, која ју пратила безочним погледима. Дапаче подјскада бијаху п насртљиви, да ои испред њих морала да ојежи. Па стога бивала љубав за њим све већа и жешћа. Њезина душа наједном то осјети, и код те помисли чисто задрхће: могла би му се временом бити TI жена.

OH на њезину љубав лијепом бесједом одговара. Но њој ненаучној на драговање, и то је задоста. П мало по мало надође, те она без њега и његове младости пе могаше ни помислити на своју срећу. ЗЈаволи га, а да није ни мислила ни размишљала, како ће да се сврши та љубав: све је вријеме донијело; а не прође дуго и они се споразумијеше, он је претенује и јави господару да поштено мисли о њој.

И кал отац наново стиже у град, да однесе најам, дјевојка му све без натеге искаже. Од тог часа пролазили јој дани веселије и без бриге. Очекиваше са слашћу онај дан када ће да се ослободи измећарења и да проживи задружним животом.

Истина да је она сву невољу свога живота. устрпљиво поднашала не тужећ се никоме. Но зато се бјеше

у ње с изразитијим физичким лјевојачким уобличјем, про- и будила душа што је тежила да једном уз свога друга“

ž: