Srpski književni glasnik

, ОтРгНУТИ Живот. 889

e млада га са страхом ишчекиваше на улици откуда

је пмао да оане. Срце јој заигра и одмах утрне, кад га

угледа путем сучелице себи. Надаше се, све ће бити лобро, па ће се заједне упутити к његовој кући. Но оп је мимоиђе, ко да је никада ни видио није. У први мах помисли да се шали. Затим је сумња поче све јаче морити. Пије могла да проговори. Пренеражена прати га узастопне, ко да је опчињена, п бијаху то часови дуги, пепзвјесни и убојпти, чпето земља јој испод ногу одмиче. Но са свим тим, још се пада да ће се окрепути, и да ће је бар самим једним погледом помиловати.

Но младић, ко да се њега ништа не тиче, оштро корача напријед. Кад опна спази да је близу своје куће, причврети, џ прије него ће да уђе у двориште, јави му се, тек да се чуло.

— Чуј!..

Он ступи не обазирућ се на кући праг, u прије џего ће да ступи у кућу, окрене се к њој: — Прођи се ти мене! Тражи онога твога првога, — и затвори јој врата у образ.

— Марко, Марко болан! — муцаше дјевојка бољу омамљена. Што се је затим с њоме догодило, није ес сјећала. Велики удар бијаше јој утукао све појмове M

сатро пету бол. Бесвијесно, п ко изгубљена, довуче се,

до куће и прислонивши се о кухињеки прозор, буљила дуго времена неодређено у даљину...

Кад“ је господарица из собе зовне, прене се и крене к њој.

— Донесп свијећу!.— заповједи. Дјевојка мучке послуша, нађе је и. донесе. У расвијетљеној соби упита је: — Што ти јег

Што сп сметена7 ] |

— Ништа, — једва измуца дјевојка и ногледавши некамо, не могаше задржати сузе.

— Боље би било да ме је из пушке убио, него да ми је ово учинио, бијаху њезине једане ријечи што их је пзустила пред господарицом, кад се она љутила што