Srpski književni glasnik

ОтрРгнУТИ Живот. 891

У до из куће пизиђе му мајка и угледавши је стаде је та пао глас грдити.

Јелица, засрамљена, поврати се на првашње мјесто; још дуго, заклоњена, гледаше у кућна врата, а пошто је заноћило, одшуља се до у двориште; приелушкиваше код врата, хтједе уловитк коју ријеч, но не могавши ништа чути. Ојађена и неутјешена, крене пут града.

У ходу, скитајућ се по граду, прегараше се; одлучи се да нађе негдје посла; помисли да се већ неће за никога старати, неће марпти ни за оца ни за своје: ето сви су је оставили и преварили.. И у томе првога пута пожали што је затрудњела : помисли „кад ми не би било те напасти, лакше би, живјела.“

Касно у ноћи потражи конак код једне старице што је код ње за господарицу поврће куповала, а становала је усрпјед града у једној тијесној п мрачиој улици.

Та старица примила је код себе на ноћиште свако створење што је тражило службу. Ако би имало новаца, платило би, ако не, елужило би је мукте, док би другу службу нашло. Бавила се је продајом поврћа, те би свако јутро из своје мрачне куће пренашала трговину на трг. У ње се Јелица настаџи. Но старица вјешта, одмах увиди да је дјевојка затрудњела, па је велика невоља због рођења. :

— Ја би те кћерце држала, — рече јој једнога пута на трг носећ зеље — алп ето сте брзо у двоје!

~ Ма ипак није је отјерала. И тако Јелица једне ноћи, пошто се је једва неколико сати мучила, роди дијете, у мрачној старичиној кући. Пошто се подиже, хтједе своје чедо код себе да задржи, но старица навали на “њу савјетом и пријетњама да ће је изагнати из куће, ако и помисли то учинити. Да скине бригу с главе п немајућ снаге да се опре, приволи да га старица однесе у болницу и тамо остави на милост туђих људи. Јелица се за неколико дана: посвема опорави и пекако се код старице примири. Њезина душа не бијаше још посвема убијена. 'Јоште је младост носила. Била би најрађе да је негдје

па НЕ OON „bik и

a