Srpski književni glasnik

о ОтрРгНУТП Живот. #93

~

почели се врзати градски људи, што су особито мило-

жЖКежбои сељачким цурама. И догоди се с њоме што с мно-

тим другима које из села у град дођу да поштено преживу. Њезин доброчинитељ бијаше познати пријатељ жена. Он је њу узео к себи п не само миловао п љубио, него још п поштено издржавао. И било би јој добро да је на томе остало. Но тек када се на њ бијаше привикла, и када поче да се прилагођује новој навици, изневјери јој се п остави је другоме на бризи. Сада се градски људи измијењиваху редом. Потле је запустише, ко да за њих није, п ко да би се је стидили да је и на путу виде. П тако је то трајало неколико година. А у задњу најпослије одлучи да се пресели у други град, глје је не познаваху: бјеше и она осјетила сласт ла вара, ко што су п њу варали. У.

У селу бијаху заборавили Јелицу, а и њезини домаћи нису знпалп куда се свијетом пробија. Ивица се пако повратпо пз војништва пи није више лјетињио. Научио се је у туђем свијету реда и домишљатости, Није марио да наново упадне у напаст. Схваћао је посве другојачије живот. Испрвице у свијету чудио се како је лако задовољити мушкој вољи и наћи жена колико хоћеш, а потле, вјештији, корпетио се тиме, и никада га пико због тога за разлог није питао, нити га укарао, мала је он све то радпо свијесно и промишљено.

Но уза све то, сјећао се често евога села и бијаше управо радостан кала га кући пустише. ~

Кад се повратио, његови пријатељи у крчми опет се сјетише Јелице и пецкаху га њоме.

— Потражи је, сада је милостивија! шалио се с њиме стари друг, који је знао да је Јелица отишла по злу путу.

Али је он сала мало марио за њихово пецкање.

— Ваља, битп у свијету, па видјети! —- одвраћао би равнодушно. И тако се он наново срастао са селом, као да га од њега не бијаху ни отргнули. Нитп коме

7.

А 0 ње + ЕД

Де

wi њи Ву Тр ње

АЕ“

U (kat ЊЕ 2 M NP

MOMKOM

O ј =

: