Srpski književni glasnik

894 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

палало на памет да га Јелипом прекори, нити се је о томе више говорило, нитп њу епомињало.

Најпоелије јој се брат ожени. Старп се радовали, надајући се брзо угледати унучића, а кћер заборавише ко ла је опо нпеу ни родили. ,

Али кућни се покој наједном нарушио. Једнога лапа, кала је стари пошао у варош, срете га начелник и заустави насред улице, п стаде ла му живо казује како је ово већ други пут што се из градске болнице шаљу којекакови рачуни за Јеличине болести.

— Ви нисте сиромах, — љутие се начелник, па је право да платите зла своје дијете, да је сада п ђаво; или је примите у кућу, — настави блажо.

— Није она моја! не знам ја за њу, — смео се

стари, и оставив начелника одбрза кући. У страху пеприча својима незгоду. Бојао се начелиикових ријечи, ла га још не приспле да пеплати трошкове за опу неерстиицу.

Син га мирио, јер се бојао да опа тиме не уплаше. и наговоре да је приме. .

— ПЏустите их ви нека говоре. Ваља да опп плате, а она неће у кућу док сам ја жив.

Тако се наново заборавило на њу; а иза љета надође обилна и весела јаматва.

Свијет је тргао, мастио, турњао и напуњао бачве. Журили се домаћине да накупе потребито за тладну зиму. Виногради им бијаху једина узданица. И надођоше задњи дани октобра, благи, сити и кратки. Лоза и лишће лозрело, руји се у првенгасто бакреној бојп, прелијевајућ се на сунцу жућкасто мрко и шарено. При западу небо се јаче румени, а кад извири, ваља да раскине лаку маглу, ако ће да сине. Селом по комшилуцима точи се прио и бијело вино. Оштар воњ од маста још ce проноси замазаним оборима. Каматнице, уз помоћ оврховодитеља, журе се да плијене и печате пуне бачве. У њихове руке пале лобра половица плода, маста и вина од цијелога села, тежачке руке. Послате и рубача, да – утјера порез. Пахрупите фратри свију редова да'траже