Srpski književni glasnik
Род, Ma ј ји о и Да .
С : , &” - иу ) Ји] “ (ОтРгнУТИ Живот. 897
~ Толико пута у своме животу бијаше оћутила у сер дву тежину своје распуштене воље п лијепо разабираше да живот што га она проводи, није за њу, и да би била прееретна кад би могла у селу остати са својим другом, да се труди п мучи око куће и поља. П много пута хтједе да се подигне да се у село поврати. Али није никада могла доћи крају, на који начин да то изведе. Одасвуда ју гонили, проклињали и ружили. Само када је била коме од потребе. молили је, клелп јој се, а послије, варалп је, а погдјекад, у пошљедње доба, и тукли. Осјећала је своју тешку несрећу и евоју и туђу
кривду, али се пије тужила. Гдјекад умовала би: — Тако мора да буде, јер овако живећ, нисам друго ни заслужила. — Алп, у то, помислила би и на туђу неправду:
— Зашто мене луду варају, па ме послије запусте 7
Бацала се у наручај ономе којп би је први поми· ловао, да се бар за један час емпри и заклони у његоBOM окрпљу, п у томе налажаше сву сласт у животу. У прве дане могла је да нешто и заслужи. Но то јој никада не паде на ум. Доста јој је било да се прехрани п да је не туку; у пошљедње вријеме пако није друго ни тражила. Слушајући бесвијесно п трудећ се, обављала често најгрђе послове, само да се прехрани.
А напокон, када је већ изгубила и смисао и снагу, и када је свакоме бадава служила, нп онда нису били с њоме задовољни.
— Зашто ме сада воде у село7 — размишљаваше, кад се приближи првим кућама села. –— Зар да ме и
овдје ругу извргну и натукуг7 Кал сам хтјела да живим овдје гдје сам се родила, отјераше ме, да ме срамотну наново довуку.
Међутим, свијет се враћа из поља. Око цркве пако сакупљају се дјеца и старци. Жене стоје пред црквом чекајућ пароха да приме вечерњи благослов, а кад он уђе у пркву, слиједи га само нешто старе чељади. Остали
купе се око Јелице. А кад је упознаше, почеше на вас
гласе викати: — Ето је, довели је!
= -=7
pp авина уље зе,
IM др И У у
~
Еа NOV VOĆA
ТИ УЧЕ Na ya)
3. А
ZOO e ti NL
EK. „idi Sit