Srpski književni glasnik

ВН

898 ОРпски Књижевни ГлАсСНИК. иу

— Кога — приупитивали други.

— Њу, Јелицу!

И тако праћена дође до очеве куће. Редар се јави и хтједе да отвори врата на обору, али не може, јер су коцем подупрта. Старцима бијаше неко трчућ дојавио да им воде кћер, па се учвретише, лок им спн у кућу дође.

Редар се окреташе амо тамо, не знајућ што да почне, a најпошље запита за главареву кућу. Казшне му да је близу. Отпрати Јелицу тамо, праћен једнако од евјетине, и угледавши главара, остави је у његову дворишту. Он се опирао, но редар му службено саопћи да је такав налог.

— Брините се сада ви с њоме! — рече му и, даље се не осврћућ на приговоре, крене низ село. — Што ћу ја с грјешницом! — јави се главар,

ходајућ, тобоже забринуто, торе-доље по дворишту. Па, угледавши међу свлјетом два рондара, нареди им ниска | ону кугу, одвелу к оцу. i:

Рондари је пограбе п повуку за собом, и, уз смијех и дреку дјечурлије п друге чељади, одведу је натраг прама њеној кући. За то вријеме бијаше јој брат дошао Дознавши што се догодило, плану као помаман; раствори 1 врата од обора и куће, и стаде га вика: „Нека дође ко (8 ће је сплом у кућу угнати!“ П разјарен, угледавши сестру, | глје је воде ронлари, навали на њу шакама. Хтједе је на мртво испребијати, да је рондари, у неке, не истр-

гоше из његових руку.

Кад је пусти, дохвати биљу, пи испреп се код обореких врата: „и

— Приступиш ли корак, по теби ћу биљом... хоћу... — све то бјешње дере се на њу.

А из куће, озуби се и жена му: зар да је у кућу пустимо, да нас отрује — разлаже сакупљеним женама.

Оно двоје стари не смије да повири; мајка се врти по кући: хтјела би на који начин помоћи кћери, али се боји сина, а п стари не да, бојп се да син не пренегли,