Srpski književni glasnik

904 Српски Књижевни Гласник,

До данас је једино маркиза од Боасијера храбро сачекала смрт, не хотећи да за живот буде захвална једном хугеноту. Зато се кладим у десет пистола да је у рају.

— Рана није ништа, рече Жорж, кроз три дана биће затворена. Него Коменж' има родбине у Паризу, па се бојим да она не прими његову смрт сувише к срцу.

Ax! да, ту је његова мати, која ће из обзира пристојности сматрати за дужност да тужи нашег пријатеља. Али ти се постарај да Г. од Шатијона замоли за његово помиловање; краљ ће га одмах дати: краљ је гао мек восак под претима Адмираловим.

— Ја бих желео, ако је могућно, рече па то Мержи слабим гласом, ја бих желео да Адмирал не дозна ништа о овоме што се догодило.

— дашто дар ви мислите да ће седој старини бити криво кад чује како је јуначки један протестант отправио на онај свет једног католика 7

Мержи одговори дубоким уздахом.

Коменж је довољно познат на двору да се његова смрт претреса, рече капетан.“ Али ти сп учинио своју дужност као племић, п у свему овоме нема за тебе ничега. нечасног. Ја већ одавно нисам ишао старом Шатијону, и сад је згодна прилика да обновим с њим познапетво, — Како је увек непријатно провести неколико часова под катанцима правосуђа, настави Бевил, ја ћу одвести твога брата у једну кућу, у којој никоме неће пасти на памет да га тражи. Ту ће бити потпуно миран, док његова ствар не буде доведе на у ред; јер не знам да ла би као јеретик могао бити примљен у који манастир.

Хвала вам, господине, на вашој понуди, рече Мержи, али је не могу примити. Могао бих вас довести у неприлику, ако бих то учинио.

— Боже сачувај, драги мој. А после, треба човек.

да учини шта за своје пријатеље. Кућа у коју ћу вас сместити. својина је јелног мог сродника, који у овом

трепутку није у Паризу. Оџу ми стоји на расположењу, к