Srpski književni glasnik

“

"Rep јАЗО В вини КАРЛА 1Х. 913 | ОНИКА“ о ВЛАДА

Адмирал, мој уплив отуда је што се само с праведним молбама; обраћам Његовом Величанству.

O oorouteNn ове речи, он с поштовањем скиде шешир.

— Околност која приморава мога брата да прибегава вашој доброти, "данас је на несрећу п сувише 0бична. Краљ је потписао прошле године преко хиљаду и пет стотина помиловања, и противник Бернаров и сам се често користио њима.

— Ваш је брат био нападач. Можда је, и ја бих волео да је то истина, само слушао врло рђаве саветег

Говорећи ово, он је гледао капетана право у очи.

— Ја сам се у неколико трудио да отклоним кобне последице њихове свађе; али ви знате да Г. од Ломенжа није никад био вољан дати какво друго задовољење до оно које се даје мачем. Част једнога племића и мишљење госпођа...

— "Тако ви дакле говорите том младом човеку! без сумње желите да га начините префињеним 2 Ох ; како би заболело његова оца, кад би дознао како му син презире његове савете! — О Боже! тек је две године како су престали грађански ратови, и они су већ заборавили на потоке проливене крви. Они још нису задовољни; треба да свакога дана Французи убијају Французе!

— Да сам знао, господине, да ће вам моја молба бити непријатна...

— Слушајте, господине од Мержија, ја бих могао угушити своје осећаје као Хришћанин, и извинити изазивање вашега брата; али његово понашање у двобоју који је после тог изазивања дошао, како се говори, није било...

— Шта хоћете да кажете, господине Адмирале 7

— Да борба није била поштена и као што је у обичају међу француским племићима.

— А ко се усудио да разнесе тако подлу клеветуг узвикну Жорж и очи му сенуше од гнева.

— Стишајте се. Нећете моћи звати на двобој... јер се још не туче са женама... Коменжева мати дала је