Srpski književni glasnik

914 СРпски Књижевни ГЛАСНИК,

краљу појединости које ни мало не служе на част вашем брату. Оне би могле објаенити, како је један тако опасан борац тако лако подлегао ударцима једнога детета које тек што је престало бити скутоноша,

— Бол једне мајке тако је велики и тако природан! Треба ли се чудити што она не може да види истину, кад су јој очи још у сузама 7 Ја се надам, господине Адмирале, да нећете судити моме брату по причању госпође од Коменжа. — Колињи као да се поколеба и глас му изгуби мало од оне горке проније.

— Ви не можете међутим порицати да је Бевил, Коменжев сведок, ваш присни пријатељ.

— Ја га одавно познајем и шта више обвезан сам му. Али Коменж му је исто тако био пријатељ. У осталом, Коменж га је п изабрао за свога сведока. Најзад, храброст и част штите Ђевила од сваке сумње да је био непоштен.

Адмирал скупи уста с дубоким презирањем.

— Бевилова част! понови он слежући раменима; јелан безбожник! човек који је утонуо у разврат.

— Јест, Бевил је човек од части! узвикну капетан снажно. Али нашто толике речи Нисам ли и ја био присутан томе двобоју И зар ви, господине Адмирале, да доводите у питање нашу част и да нас оптужујете за убиство 7

У његовом гласу било је неке претње. Колињи не разумеде или презре ово циљање на убиство војводе Франсоа од Гиза, које је мржња католика њему приписивала. Његове црте шта више поново постадоше хладне и непомичне. у

— Господине од Мержија, рече он тоном хладним и презривим, човек који се одрекао своје вере, нема више права говорити о својој части, јер у њу неће нико веровати.

Лице капетаново поцрвене као крв, па после једног тренутка страховито преблеле. Он се измаче два корака, као да не би подлегао искушењу да удари једнога старца.

— Господине! узвикну он, ваше године и ваш положај лопуштају вам да некажњено вређате једном си-