Srpski književni glasnik

СТАЊЕ ДАНАШЊЕ СРПСКЕ Књижевности. 921

“

ит“ којима није главно приповетка; то су Г-ђа Јелена и Г.Г. Људевит Вуличевић, Чедомиљ Мијатовић, Драгутин Илић, Бранислав Нушић, Марко Цар, Јосип Берса, Вид Вулетић Вукасовић, Милета Јакшић, Никола Јанко-“ вић, Саво Булетић, Милорад Павловић, Чед. Поповић, Јефта Угричић, Јован Протић, Зарија Поповић, Лазар Комарчић, Михаило Сретеновић, Петар Одавић, П. Талетов, М. Прибићевић, Гл. Божовић, итд.

Прелазимо на роман, господо. Ту ствари стоје горе. Колико год стојимо добро се приповетком, толико стојимо рђаво с романом. Некада смо га имали, у Јаши Игњатовићу на пример; роман је тај, петина, био вулгаран и имао и других мана, али тек је био. Данас га немамо, поред свих каткад вредних покушаја: Веселиновић није успео у њему, Ранковић је радио са више успеха, још понеки су му прилазили покаткал. Кад овакво мишљење кажем, ја не жалим за романом који би имао више спољну форму његову него унутрашњу вредност, и који би почивао на реминисценцијама из Тургењева или другог којег доброг романсјера, и био бледа копија његова. Ја желим роман прави, онакав какве су нам приповетке, са нашим локалним типовима, са нашим јадима и невољама, из живота извађен, наш роман једном речју. Ако се мисли да „у нашем друштву нема довољно грађе за роман“, то је мишљење погрешно. Има толико ствари које се у роману дају обрадити! Има старих, вечитих тема, љубави у свима облицима и других човечанских страсти, које су код нас тако исто могуће за обраду као п код других народа. И има специално наших тема, из нашег друштва, из ове прелазне и узрујане епохе у којој се налазимо. Имате ове корените промене које страстан политички живот прави у нашем друштву; имате све приметнију појаву кариериста, оних који трче за положајем, за угледом, за бољитком, за класом нарочито, обарајући десно и лево свакога којп им смета, без скрупула и милосрђа; имате, се друге стране, мизерију, лакомислено 'расиџање, и задуживање ради пива и цига-