Srpski književni glasnik

0 СтАЊЕ ДаАнАШЊЕ ОрРпске Књижевности. 923

~

«точбљубиве туге, јаке и ако овлашније изведене драмеке ситуације, отменост, финоћу, дискретност у алегорији и алузији; замерити би се могло само извесно оклевање и несигурност при сликању данашњих стања. После Г. Војновића обрнимо се драматичарима наше уже домовине и ближих крајева ; од њих е правом више тражимо пошто се они находе у центрима где има наших позоришта, у местима дакле где развијање драме има сигурнију основу. Опажа се, да најпре то кажемо, један известан живљи покрет у драмској продукцији. Пре свега, приповедачи прилазе помало драми: Г. Матавуљ са „Здавјетом“ и „На слави“, Г. Сремац с „Ивковом Славом“, Г. Отанковић с „Коштаном“, Г. Кочић са „Јазавцем па Суду“, Г. Ћоровић са два три комада у једном чину. После, и лиричари то као да чине, у мањој мери наравно ; установа пригодних пролога у позоришним светковинама повукла је и Г. Митровића и Г. Дучића да изиђу на позорницу. Најзад, на годишњим конкурсима нашег Позоришта, увек се јави један повећи број драмеких покушаја који каткад заслужују пажње. Дли све то тешко да ће дати прави драмски темпераменат. Тај темпераменат имамо за сада да гледамо (кад оставимо старију генерацију с Г. Г. Л. Костићем п Д. Илићем, М. Глишићем и М. Савићем, М. Живковићем и М. Цветићем) у Г. Браниславу Нушићу. Г. Нушић, чије развијање ми сви имамо да пратимо се пажњом и надом, има врло добрих особина једног позоришног писца. Он има инвенције, има пуно позоришних идеја, каткада невероватно срећних идеја („Кнез од Семберије“); он има често и дара да конструише интригу; он има, и не ретко, п теже способности да начини јаку и праву драмску ситуацију ; он има п жив диалог, п пријатан хумор, и речи које „прелазе рампу“ и освајају публику, коју он добро зна и слободно се према њој односи; — он то све има, али нема-и извесних врло. потребних ствари. Он, на пример, нема довољно правог опажања и локалне боје, ои мени је лично жао што она тако добро конструисана драма „Тако је морало бити“ не садржи локалних ти-

ВИ ње —

о фи e

S