Srpski književni glasnik

Из ШПАНИЈЕ. 939 дана таквих лепота и нема више. Пошто овде сви, као и у целој Шпанији, говоре својим наречјем, остављајући лепџ кастиљанеки језик књигама п црквеној предикаоници, то сам је одмах замолио да говори кастиљански; али баба је продужила говор својим неразумљивим наречјем, и збрка је остала иста као и пре.

— Зашто не говорите кастиљански —- упитам је ја мало озбиљнијим гласом.

Баба се испречи, као да сам јој нанео какву велику увреду, и са гласом увређенога поноса, рече осечно:

— Ја говорим кастиљански, каваљеру! —

Чудноват је кастиљански језик којим говоре Андалусци. Они не праве никакву разлику пзмеђу три гласа S, 7, п с, у њиховим везама са е, 1, у. Сем тога пометено изговарају ђ место у, 1 место r, даље у место 1 (љ). Они нпр. не кажу „Севиља“ него „дебија“; што је најгоре, они ове последње гласове замењују један другим и то обично погрешно. Кад се овоме дода да обично последњи слог, ако је сугласник на крају, сасвим прогутају, а да самогласнике изговарају са јако отвореним устима, (а нир. као ха), онда на крају крајева андалуско наречје не само да не личи на кастиљанско но не личи ни на шпански. Ко пређе у Гибралтар -и оде у Мароко, увериће “се одмах да андалускп личи више на арапски но на који индоевропски језик. Ово поглавито чини изговор самогласника са врло отвореним устима, исто тако као што чине и Маври. Међутим, а то је врло занимљиво, марокански Јевреји, који су пре више стотина година протерани из Шпаније и живе у средини арапског живља, говоре врло чисто кастпљански, далеко лепше, чистије п разумљивије од наших шпанских Јевреја. Чисто кастиљански, онако како се цо књигама пише, говори се у врло малом делу Кастилије п то у околини Мадрида, Гвадалахаре, а нарочито Ескоријала; ту сам нашао народ који говори необично лепо кастиљански.

Кад сам већ сео у влак и пошао из Севиље у Малрид, након два месеца путовања, чуо сам први пут леџи