Srpski književni glasnik

пио ” Из ШпАНИЈЕ. 941

Mana су обојица колористе. Веласкес је већи уметник,

„кбрви цртач, али је Муриљо њежнији, божанственији и привлачнији. Сви Шпаљњолци су колористе, што на први поглед изгледа чудновато.

Ко је ' путовао по Тоскани и Умбрији, првој колевца уметности у Италији, морао је приметити ведрину неба у тим покрајинама. Са Сан Млнијата пружа се далеки поглед на Фијезоле п оно нам изгледа ведро и чисто, са оштрим коптурама, чини нам се да би га руком моглп лохватити. Уметност која се ту родила морала је највпше неговати цртеж, тј. грапице самога предмета. Цела средња Италпја, па и северна, пмају ведро поднебље и оно је утицало на развој уметности у тежњи за јасним п течним цртежом у селпкаретву. Венецоја чини изузетак, она лежи у средини лагуна, у паровитом и магловатом поднебљу, границе предмета се губе, нису оштре, и предмет утиче на нас својом бојом, као бојадисана пега утопљена у простору друге боје. Венецијанци су морали постати колористе, Фландрија п Холандска леже исто чако у мочару, у влажној климп, а п Енглеска је у томе поглелу најодсечније у магловитом поднебљу. Све су ове покрајине дале уметнике колористе.

Клима Шпаније разликује се од свију ових, она је суха п без магле, алп није ведра. Дуго сам мислио шта проузрокује живи колорит предмета у Шпанији, на сам нашао за главни узрок, педостатак биљног жрвота. Шпанија је у највећем делу године покривена степама, јер рашће. брзо угине, а песковита илп сољна подлога изађе на видик, фина прашина испуњава ваздух скоро целе године, а лети највише; кроз њу продиру сунчани зраци као кроз неку магловпту атмосферу п дају предметима чаробни колористички изглед, избрисавши контуре тела. Прашина. игра псту улогу као и магла, алп и јако испаравање оближњег мора и реке чини-да се п водена пара удружи и онда сва предмети добију далеко јачи колорит но ма где на другом месту. Само у северној Шпанији