Srpski književni glasnik

942 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

има више рашћа, без магле и без прашине, али тамо шпанска уметпост није ухватила корена.

Веласкес је проучавао Рубенса и Тинторета; то се. најбоље види на његовим сликама, он је био незадовољан колористама п хтео је тачнији цртеж и зато се приволео Тинторету. Постао је мутан у боји и слаб у осветљењу својих фигура. У ту је грешку упао и сам Тинторето кад је за узор узео боју Тицијанову а цртеж Микел Анџелов. Велики број Веласкесових слика, готово свију његових радова у Праду и Мадриду пате од овога. Једна једина прави изузетак п то су Ткаље његове. Ову је слику радио Веласкесе по природи, у јако осветљеној ткалници, и она чини утисак готово једне слике у отво реном пољу (рјет-ат). Да се овај велики уметник није упрегао да у краљевском двору за пунпх трпдесет година слика портрете краљева п њихових рођака, он би“ по свој прилици пронашао рјеш-гит, био би у пуном емислу „ригог де! уего“ као што стоји записано на његовом кипу у Севпљи, пред академијом уметности.

Веласкесових слика нема у Севиљи, мада је ту рођен г један део свога живота ту провео. Међутим, Муриљевих дела има врло много; његова најбоља слика из средњег лоба „Визија светог Дитонија“ находп се у катедрали, у мраку, п једва се види; у манастиру Коридор има више његових слика, и од осам које су ту биле, остале су још три: „Мојсеј где отвара воду“, „Раздавање хлеба“, „Св. Апостол Јован као болничар“, слике су великог ебима, заузимају велики део зидова и у колориту, композицији и јачици израза спадају међу ње-

гове најбоље слике познијег доба, у којем је достигао

и врхунац свога савршенства. У академији MH варошком музеју има више Муриљових радова. Највећи део ових слика узет је из капуцинског манастира, за који је My- риљо пзрадио двадесет слика, међу којима п једно „да- чеће Богородице“. У сликању апстрактних и мистичних замишљаја био је Муриљо највећи мајстор; лакота облика, нежност пзраза и блага сливеност боја, чине да су му