Srpski književni glasnik

таи ИЗ ШПАНИЈЕ. * 945

слике необично привлачне, Сем тога, његове су компо„адинје врло разумљиве и ја би га без страха смео назвати највећим сликаром верских замисли.

Сем ова два великана, има у Севиљи доста слика п других шпанских живоппеаца, као: Пачеко, Роелос, Сурбаран, Алопсо Кено, Валдес Леал, Гоја, итд. Свима овима је светски суд пзрекао повољну пресулу п увретио их у списак славних уметпика. Само је псти суд учинио велику неправлу шпанским вајарима, а нарочито Монтањесу, Ролдану п Торпђану. Њих светска историја уметности и не спомиње са похвалом; они су, међутим, пзрадилп дела која, и ако нису по обиму и замцели велика, а оно су, бар у својој екромности, похвална, п у изради беспогрешна. За вајарство има у Шпанији мало места : бео мрамор је реткост, и највише има израда у дрвету. Кипови су обучени п у скромном обиму; вајари нису, дакле, ни могли да величином својих радова бљеште, пошто су моралп да остану у оквиру највеће скромности. Што пак много одстрањује од њихових вајарских радова, то је бојење кипова, што само Шпанци могу да разуму и цене, јер у осталом свету се ематра да 060јенп кип уопште не може да ваља. Ово је свакако неоправдана грешка, п онај којп би мало боље прогледао кип Светога Бруне од Монтањеса у Музеју севпљском, тај би се изненадпо пи признао да никада и нигде није видео боље вајарско дело, које представља калуђера 0oбученог у мантију: без хвастање, у свој скромности и правој побожности. Данашња сецесија почела је већ да лако бојадише своје вајарске творевине, или да их извршује у лако обојеном мрамору, који одговара бојама лица п одела. Може бити да ће скорим неблагодарно потомство исправити своју грешку у оцени шпанског вајарства.

С. ЗоРИЋ.