Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

НАША ПУТНИЧКА ПОЗОРИШНА ДРУШТВА.

Од Јоакима Вујића, блажене паметп, па на овамо није се ништа више урадило за наша путничка п030ришна друштва. Специјална каква уредба не постоји; у новим пројектима закона о Народном Позоришту покушавано је, истина, да се „упражњавање“ те радње у · земљи „еснафише“, алп у садашњем закону п правилима пе помињу се путничке дружпне као да их и нема.

Немајући право надзиравати рад тих дружина и прописивати 'му правац, Народно Позориште не водп о њима ни најблажу очинску бригу. И ако ме је ствар из раније пнтересовала, у пркос тражењу у два маха, нисам успео поуздано сазнати чак ни то колико је кад таквих трупа било. Податци које сам хтео прикупити нису били изван оних најобичнијих. мада сам у разговорима са старим вођама путника глумаца, Фотијом Иличићем и Ђуром Протићем, видео, да би се из њиховог искуства могло прибрати прилично материјала о српској амбулантној позоришној уметности и о односу нашег света према њој у разним крајевима. 5,

Штета што овако стоје ствари не може се, истина, У пзмерити на каптару, али, ако добар театар не користи, рђав сигурно штети. Велико је, међутим, питање, шта по нека паланка може да пстакне у оном што Немци зову „луховно уживање“ на супрот и књижевном укусу и драмској уметности какве дружине. Ти људи који носе своју шатру од места до места, остављени сами себи, ловијају се како могу да се одрже, управо прехране, · то, сасвим појмљиво, бива, са ретким изузетцима,“ по цену јединог појма који велика већина нашег света ди

Ya