Srpski književni glasnik

”

, Политички ПРЕГЛЕД. 955

~

je Дустрија, та која је спремила евима познату ноту за Србију, 'Бугарску п Грчку којом опомиње те три државе да се држе мирно и да међународну флотну демонстрацију не могу употребити као изговор те да учине какав корак напред у Маћедонији за свој рачун. Кад се то зна онда је јасно зашто је Турска била овако категорична у својој ноти од 22 новембра.

Негативан одговор није збунио Силе. Њихове оклопнице под вођетвом аустријскога адмирала Рипера ушле су у турске воде и заузеле Митилену, а за тим острво Лемнос. После заузећа острва Лемноса ствари су добиле други ток. Порта је примила предлог и тражила измене које су мењале форму а не основу. Порта је тражила да се контролори не зову „саветницима“; а финансијски правилник „уредбом“, већ је хтела друге, мање одређене изразе, али то није примљено. И тако је у начелу Султан дао пристанак за међународну финансијску контролу.

Уредба ова финансијска има ове главне одредбе: финансијеки саветници воде контролу над приходима и расходима у Маћедонији; седиште њихово је Солун или оно место где буде главни инспектор румелијеких области Хилми-џаша ; они одређују годишњи буџет и старају се да се у току године не чине никаква прекорачења у издацима, имају право захтевати смену неспособних чиновника п обраћати се непосредно својим амбасадама у случајевима кад се не би одлукама њиховим давала сљедства.

Из предлога о контроли финансијској може се без тегобе извести да он није једна насилна мера, која нема ослонца ни у каквоме међународноме уговору. Напротив, он је само 'на делу непотпуно примењен члан 25 берлинскога. уговора. Било је говора у штампи да је финансијска контрола у Маћедонији противна Берлинскоме уговору, за то што протокол од 1878 године нигде о њој јасно не говори, нити контролу изрично установљава. На то се може одговорити да у завршни протокол није унесен један програм; да је и њиме утврђено то, не знам