Srpski književni glasnik

љи“ ОдеЕНЕ И ПрРИКАЗИ, 957

што је готово ева књижевност о маћедонском питању, „Mu веома далеко од непристрасности.

Осем две Жуте Књиге Француске, једина је Британска Влада остала истрајна у обавештавању западног јавног мњења о трагичним догађајима који се, на очиглед Европе, збивају у Старој Србији и Маћедонији.

До сад је Форен Офис (Еогеше О ее) публиковао девет Плавих Књига, које скупа износе 1463 стране.

Прва је објављена у енглеском Парламенту фебруара 1903, а последња новембра 1905 године. У овим су књигаме изнесене, хронолошким редом, све припреме револуционарних чета (почевши од 1900), најподробнија извешћа о њиховим сударима, било једних против других, било противу турске редовне војске или башибозука. У њима су објављене све мере кабинета балканских држава односно питања њихових сународника у Турској; декларације канцелара великих сила, дебате у Парламентима европским; прикупљена су извешћа са зборова одржаних у разним европским градовима у корист народа у Турској и тако даље.

У колико је нама познато, нигде нису ни приближно са толиком тачношћу, као што је то у овим извештајима Министарства Спољних Послова Енглеске, изнесена варварства, разбојништва и убиства, која врше Арнаути над Хришћанима у Косовском вилајету.“

Делатност енглеске владе нарочито се показала од када је настала периода рефорама (фебруар 1903 и Мирпштегеки“ Споразум). Саопштена је опширна преписка. односно питања о преустројству жандармерије, о подели сфера реформне акције, као п питања о познатој униформи страних официра.

! Documents Diplomatiques, АТаштез де Маседоте, 1902, и јануарфебруар 1903. Обе износе свега 72 стране.

% Честа обавештења, која је српска влада давала, о овим арнаутским зулумима у Старој Србији, енглеском посланику у Београду, веома су важан разлог да Србија поново задобије симпатије народа Велике Британије.