Srpski književni glasnik

Мазчина СултапијА. 59

Зпаш е киме сеп разговарала.. Узми, узми, — додаде брзо кад опазп како се Милка устеже да прими пишемо. — Није гуја у њему, не бој се!.. Нећа те ујести!...

— Па... дај га, — рече Милка најпошље, пружа, ] , Ј јући руку. — Не знам од кога је, ама... — Ама ће тип бити драгб, — брзо упаде баба, —

Док прочиташ, па ћеш виђети... А чим прочиташ, одмах му одговори, јер гори ко на жеравици... Не може ништа да ради, мислећи на те... Чини ми се, грешне ми душе, да си га обенђијхла...

— Ако буде што лијепо и одговорићђу, — протапта Милка п ухвати за канат да затвори врата.

— А хоћу ли га поздравитир — запита баба задржавајући је. — Биће му драго, ако га поздравиш.

— Не, немој ништа, — брзо дочека Милка. — Нит' ћу га поздравит ни одговорити ишта док не прочитам писмо.

И лупнувши канатом пред бабиним посом, врати се у авлију и хитно пође у своју собу. Закључавши добро врата, сједе крај прозора, међу цвијеће, и брзо, нестрпљиво поче отварати писмо.

== Од кога је2 — запита саму себе. — Је ли баш од Саве или... од Атег

Па се навлони лактом на демире и поче читати:

Драга Милко |!!!

Обећах ти писати п ево пишем. Откако сам говорио с тобом не бојим те се онако више ко прије пјако ме ни сад страх није сасвијем оставио. Ама ад није друге него ти морам ко попу пеповиђети све што ми је на срцу па куд'изашло да изапло. Морам јер не могу више трипти пошто ми пусто срце пуца за тобом пуну годину дана а једва јсдном дође вријеме да се састанем с тобом и ла ти то рекнем. Поновита си била то сам ти казао а то ти и сад кажем јер си лијепа јер си златна па се имаш чиме п поносити. Ама то тип не ваља јер тим одбијаш момке, па ћеш најпотље наудити сама себи пошто је вшше женских страдало због своје љепоте