Srpski književni glasnik
9) Српски Књижевни Гласник,
него због своје ружноће. Могла би лахко и ти страдати ако се не промијениш ијако љешнпе не погледаш на онога који умире за тобом. А ја умирем. Ако не будеш моја чини мп се да ћу кидисати себи. С тога одбаци тај понос смилуј се и одговори ми. Одговори ми само да ти нисам мрзак а јађу се старати да ти добро одражам. Искрено те поздравља, твој Саво Варага с. р.
Милка спусти писмо поред себе, скрсти руке џ замишљено гледаше кроз пенџер, несвјесно чупкајући лист по лист са једне гранчице шебоја. Неколико минута сједила је тако, нијема, забринута... Затим опет узе писмо, опет прочита, мрштећи се и напућивши уене, па, кушљајући га у једној руци, диже се и пође вратима.
— Љубице! Љубице! — викну, откључавајући врата. — Ходи да видиш нешто !... Чудно и смијешно писмо, рече, кушљајући га јаче. — Чудно, ко што је и он чудан...
Кад Љубица изађе, Милка јој се приближи, ухвати је за руку и повуче у крај.
— Не знаш... дошло ми пишемо... љубавно писмо, рече смјешкајући се,
— Од кога је писмог — запита Љубица радознало и пружи руку да га узме. — Је ли кршан 2
— Погађај !
— Их, како ћу погађати!.. Ти сви лијепа и није
Ух, да га видиш само !... 2
чудо кад би ти сви момци писала... Ко би то погодиог
— Прочитај! — узвикну Милка и удари је писмом у дице. — Ха, ха, ха, како пише!... Љубавно писмо, а
ружи ме... Каже да сам поносита!!...
„Ђубинца прочита писмо и врати јој га.
— Па... лијепо пише, — рече мирно. — Рашта се смијеш 7...
— Ама зар нијеси читала, како ме опет кори да сам поносита 2... Нико ме не кори, него он... И он пророк, па вели даћу ја због љетопе страдати. Он то вели, он!..
— Драга си му, па с тога вели...