Srpski književni glasnik

ПИ Ри 95

лубоко у његову лушу и ту остала. Кад год би помислио на то, живо би му изашао цео догађај пред очи.

Послужитељ Влајислав ушао је у разред п не погледавти на ђаке. Шануо је нешто на уво Господину, Господин се стресао, погледао по целој школи, за часак се задржао на Малом, после казао Радошу Трифуновићу, који је био на табли, да иде на место, па прозва њета, Малог. Малп пошао табли, али га Господин повратио:

— Узми ствари и капу !

И тада га извео у двориште, уз тајанствен шапат у школи, помиловао га по коси, казао му благо да иде вући, да се нешто тамо десило, његовом оцу, коме ли; да не плаче, он је добро дете, Мали је добро дете

Али Мали није могао послушати Господина и плачући је отишао кући. Мајка је вриснула кад га је угледала, и почела да кука и бије ве у прса. И он је стао да вришти.

Доцније су га довели да пољуби оца, који је лежао на два стола, зинуо п био раљав. Више њега горела је воштаница, а по соби седели људи п жене, и гледали у Малог.

Тада је тек Мали дознао све.

— — Ах, ово је само увод у ову причу!

Без пензије п пкаква прихода, Мали п његова мајка мучили су се као нико њихов. Испрва је било и које како: што није отишло за Момирове дугове продавало се. Они су продавали најпре наките: претење, минђуше, брош, један стари златан новац, часовник, по неки ћилим и огледало Продавали су пошто је ко хтео.

После су се преселили у мањи стан, где су наставили распродају: јастуке, душеке, застираче и посуђе. Продавали су еве, и што им је требало и не требало.

Ристићка није умела да зарађује. Васштана, у заводу и код оца удовца, само да чита књиге које јој дођу до руке, пошто посвртава најпотребингтје послове у кући