Srpski književni glasnik

96 Српски Књижевни Гласник. пили највшпе ла што навезе, она није умела наћи посла у јелној убогој палании, где су п мушки остајали без рада. А било је још нешто: она се није хтела да понизи пред женама млађих писара од њеног мужа, пред трговачким п занатлиским домаћицама; она није хтела ла сатне главу ни пред женом среског начелника, јер је била ћерка једног чиновника, пред кпм би начелник птрао. Она није хтела ла зна да је све то прошло.

Кад је цео кућни намештај спао на два блехана кревета, Мали и његова мајка преместе се у стап, који је пмао само једну собу и бпо јевтин. Управо, то је био један подрум, чији је један једини прозор гледао под степенице које су водиле на горњи спрат те куће, ал сунце је грејало у подрум само у подпе, и то кроз врата. Она није хтела да продаје те гревете; били су јој мили, јер су је опомињалп на прве дане њеног живота са Момиром, а волела је да умре од глади и неколико лана раније на њима, него допније убрзо — на патосу. Сем тога, кад би продали и кревете, газда би их из куће пстерао, јер не би тада имали ствари.

Имали су стан, и могли су у њему седетп све док дуг од кипрпје не премаши вредност кревета, ла за јело би имали, ако би се ко преварпо, те им давао па кредит.

Мали је већ бпо у гимназији и тамо добијао све. што му треба за школу; а за животг2.. Онпп су се већ билн научили, да булу задовољни п најмањим Билп су весели кад се нађе доста п сувог хлеба.

Хлеб им је давао на кредпг један хлебар који је био ту у близипи. Испрва је давао леп, а лоцније све тори. Што се није мотло да прода, хлебар је њима давао: јучерашње ћајпце. давнашње лепиње п хлебове који су се стврдли као камен. Ристићка је све то узимала и кувала у водп. Кад би могла, она би ту попару зачинила машћу, маслом, кајмаком, зејтпном плп самом соли, па би били задовољни, и она и Мали, јер некад није пи солп било

Баш на Свстог Саву, кад се Мали враћао са школ-