Srpski književni glasnik
ње “ је У МАЊИ АИ, 99 нило би му се ла би се тада спасао од нечега што га је стезало за гушу и клечало му на прсима.
— Али, ја ово само сањам, као пи испит из француског језика! Мама није тако рђава, она ће пре умрети!
Тала се неко накашља у мајчином кревету. То није била Ристићка. То је Крстин кашал !
И једина обмана: о сану, одлете као што лете снови. Опет се повратише старе слике баре и црва. Умеша се сад и отац, онако крвав, блед и зинуо, привезан за неки плот. Он куне. Куне своју жену, свој живот и своје дете.
У томе положају допаде се Малом његов отац, и радо би потрчао к њему, да га загрли и да се: исплаче на његовим шпроким грудима, докле му буде воља. То учини да се у његовој дечијој глави роди брзо једна мисао, да побегне из ове баре, да се спасе црви и трулежа.
Он загрли место свог оца свој искрпљени јастук, по коме падаху крупне сузе папуштеног детета, док се сан не смплова и умртви његове живце.
Ристићки је, из јутра, требало дуго да дрма Малог, па да га тргне пз слатког мртвила у ужасну, црну јаву.
Мали устаде, али не хте учити, говорећи да ће то учинити у школи. Тада му мајка одсече кришку хлеба, намаза је маслом, и даде му да једе. Више мислећи стомаком, Малп загризе хлеб, али брзо залогај испљува.
— Је ли ово Крстин хлеб» — запита он Рпстићку.
—- Јесте.
— Зато је тако горак!
— Откуд је горак, кад сам га ја јела у сласт:!
На ове материне речи Мали зграби књиге и готово побеже путем у школу. Кад је дошао до једне поткивачнице, која је била на пола пута за школу, он удари лево, путем којим је некад одлазио на купање.
Мислио је о тренутку, који ће брзо доћи, кад ће се састати са оцем, негде далеко тамо иза оловног неба, у плавој пољави где увек сунце греје.