Srpski književni glasnik

КРОНИКА О ВЛАДАВИНИ КАРЛА ЈХ. (13.) ХМТ. ПРИЗНАЊЕ.

Амфитрион.

Престанимо Алкмено, молим вас, И говоримо озбиљно.

Молијер, Амфитрион.

Два су дана прошла без икакве поруке од лажне Шпањолке. Трећега, оба брата чуше да је госпођа од Тиржиса у очи.тога дана дошла у Париз, и да ће зацело истога дана ићи на подворење краљици матери, Они одмах одоше у Лувр, и нађоше је у једној дворници, у гомилици госпођа с којима је разговарала, Кад је угледала Мержија, није се на њој приметило ни најмање узбуђење. Ни најлакша румен није облила њене образе који су обично били бледи. Чим га је спазила, она му даде знак главом, као старом познанику, и после првих поздрава рече му на уво:

— Сад је, надам се, хугонотска сталност мало поколебанаг Требало је да се деси чудо па да пређете у католике.

— Како2

— Шта! нисте ли сами на себа осетили чудновата дејства амајлијине моћи 2

Мержи се насмеши као човек који не верује.

— Успомена на лепу руку која ми је дала ову кутијицу, и љубав коју је она пробудила у мени, удвојиле су моју снагу и моју вештину.

Она му попрети прстом, смејућа се.

— Ви постајете неучтиви, господине заставниче, Знате ли коме ви то говорите2