Srpski književni glasnik

102 Српски Књижевни Гласник.

Говорећи ово, она скиде рукавицу да намести косе, и Мержи је непомично гледао њену руку, а са руке преносио је погледе на тако живе и готово пакосне очи лепе графице. Зачуђено лице младога човека изазва у ње грохотан смех.

— Што се смејетег

— А ви, што ме гледате тако зачуђеног

— Извините!,.. али од неког времена наплазим само неке чудноватости.

— Зопља! то мора да је занимљиво, Испричајте нам брзо коју од тих чудноватости на које наилазите на сваком кораку.

— Не могу вам о томе говорити сад, и на овом месту; у осталом, запамтио вам извесну шпањолску левизу, којој су ме научили пре три дана.

— Какву девизуг2

— Једну једину реч: СаПад.

— Шта-то значи2

· — Како! Зар ви не знате шпањолскиг рече он посматрајући је с највећом пажњом.

Алп она издржа његов поглед не показујући ничим да је разумела какав прикривен емисао у његовим речима, и шта више, очи младога човека, које суу први мах гледале право у њене, убрзо се спустише, приморане признати већу моћ очију које су се усудиле изазивати. У своме детињетву, одговори она сасвим мирно, знала сам неколико шпањолских речи, али мислам да вам

их сад заборавила. дато, говорште ми француски, ако хоћете да вас разумем. Дакле, шта вели та ваша девиза2

— Она препоручује ћутање, гоепођо.

— Бога ми, наши млади дворани требало би да узму ту девизу, нарочито ако би могли постићи да је оправдају својим понашањем. Него, ви сте врло ученигосподине од Мержија. Ко вас је то научио шпањолском2 Опкладила бих се да је нека госпођа;2,..

Мержи је погледа нежно и смешећи се.