Srpski književni glasnik

Ро а.

Кроника о Владавини КАРЛА 1Х. 108

— Ја знам свега неколико речи шпањолски, рече он тихим гласом, и љубав их је урезала у мојој памети. .

— Љубав! понови грофица подругљиво.

Како је говорила врло гласно, неколико госпођа окренуше главу на ову реч, као да питају у чему је ствар. Мало увређен њеним исмевањем, и незадовољан што се према њему овако понаша, Мержи извади из џепа штањолско ппшемо које беше примио од старице, и пружајући га графици рече:

— Ја не сумњам да сте ви исто толико учени колико и ја; ви ћете лако разумети овај шпањолски.

Дијана од Тпржиса шчепа пшемо, прочита га, или све учини да га чита, и, смејући се из свег грла, даде та једној госпођи која јој је била најближа.

— Ево, госпођо од Шатовија, прочитајте, молим вас, ово љубавно писмо које је Г. од Мержија добио од своје драгане, и које, како вели, хоће да ми жртвује. Што је најлешше, ја познајем руку која га је писала.

— Ја у то не сумњам, рече Мержи мало срдито али непрестано тихим гласом.

Госпођа од Шатовија прочита писмо, насмеја се шп додаде га једном племићу, овај другоме, и за тили часак није било у дворници никога који није знао за накло. ност једне шпањолске госпође према Мержију.

Кад се смех мало стишао, графица упита Мержија подругљиво, налази ли да је лепа жена која је то писмо писала.

— Моје ми части, госпођо, није мање лепа од вас.

— Боже! шта рекостер» Исусе благи! Та то сте је морали видети само ноћу; јер ја је добро познајем, и... заиста, честитам вам на таквој љубави.

И она се стаде смејати још јаче.

— Лепа моја, рече госпођа од Шатовија, кажите нам пме те шпањолске госпође која је била тако срећна да задобије срце Г. од Мержија.

— Пре но што је именујем, молим вас, господине од Мержија, да кажете пред овим госпођама, јесте ли видели ту вашу драгану на дану“