Srpski književni glasnik

106 Српски Књижевни Гласник,

О НАРОЧИТА АУДИЈЕНЦИЈА. Млеђекћ.

Усиг рабепсе з0о ртедолт пазе та уопг па те Таб уоп сап 1еб из 20»

Шекситр.

Капетан Жорж оде у Лувр у означени час. Чим је

казао своје име, вратар подиже једну завесу и уведе га у краљев кабинет. Владалац, који је седео за једним малим столом, у положају човека који пише, даде му руком знак да остане миран, као да се бојао да говорећи не изгуби везу у мислима којима је тада бпо обузет. Капетан смерно стаде на шест корака од стола, и имао је времена да разгледа собу и да у појединостима размотри њене украсе. Украси су бпли врло прости, јер су се састојали једино из ловачког прибора, који је без реда виспо о зиду. Једна доста добра слика, која је представљала Богородицу, се великом граном шимшира озто, висила је између једне дуге пушке и ловачког рога. Сто на коме је монарх писао беше претрпан хартијама и књигама. На поду су лежале бројанпце и један молитвеник заједно са замкама и прапорцима за соколове. Један велики хрт спавао је ту у бапзини на једном јастуку.

Наједанпут краљ баци перо на земљу љутито и опсова нешто кроз зубе. Оборене главе, он пређе два три пута преко собе неједнаким корацима; затим, заустављајући се често пред капетаном, баци на њ преплашен поглед, као да га је видео први пут.

— А! ви сте! рече и измаче се један корак.

Капетан се поклони до земље.

— Мило ми је што вас видим. Имао сам да говорим с вама... али...

Он застаде.

Полуотворених уста, опружена врата, с левом ногом за шест палаца испред десне, укратко у ставу који би