Srpski književni glasnik
Кроника о Владавини КАРЛА 1Х. 107
сликар дао, чини ми се, каквој фигури која представља пажњу, тако је стојао Жорж, очекујући крај започете реченице. Али краљ беше поново оборио главу на преса, и изгледаше занет мислима које су биле хиљаду миља далеко од оних које је мало час хтео исказати
Неколико минута владала је тишина. Краљ седе и принесе руку челу, кло човек који је уморан.
— Тај ђаволекп елик ! узвикну он п лупну ногом тако да су му зазвечале дугачке мамузе на чизмама.
Велики хрт нагло се пробуди и узе овај ударац ногом као позив љему упућен: он устаде, приђе краљевој наслоњачи, метну му две шапе на колена, диже своју танку главу која је доста надвишавала главу Карлову, разјапи чељуст п зевну без икаква устручавања; тако је тешко обучити псето дворском понашању.
Краљ отера пса који снуждено оде да поново летне. Његове се очи опет сукобдише е капетановим као случајно, и он му рече:
— Извинште, Жорже; мучим се овде око једног КЕ лика.
— Можда сам на досади Вашем Величанству, рече капетан и дубоко се поклони.
— Нисте, нисте, рече краљ. Он устаде и пријатељеки метну руку на раме капетану. У исти мах узе «се смешити, али се смешио само уснама, и његове расејане очи нису у томе пмале ни мало удела.
— Јесте ди још уморни од ономадашњетг лова 2 рече краљ, очевидно у забуни како да пређе на ствар. Дуго смо гонили оног јелена.
— Господару, био бих недостојан заповедати одредом лаке коњице Вашега Величанства, кад би ме заморила трка као што је она ономадашња. У последњим ратовима, видећи ме непрестано у седлу, Г. од Гиза назвао ме је Арнаутином.
| Оставља се читаоцу да дода један придев ; Карло 1Х често се служио псовкама, истина врло јаким, али мало отменим,