Srpski književni glasnik

105 Српски Књижевни Гласник,

— Да, причали су ми да си добар коњаник. Него, реци ми, умеш ли добро да гађаш из пушке 2

— Па, доста добро, Господару; међутим ни из далека нисам тако вешт као Ваше Величанство. Али то није дато свакоме.

— Ено, видиш ону дугу пушку тамо, напуни је са дванаест крупнијих сачама. Бог ме убио ако на даљини од шездесет корака једна једина буде ван груди безбожника кога будеш узео на око. Е

— Шездесет корака, то је доста велика даљина; али се не бих усудио чинити огледе на себи се таквим стрелцем као што је Ваше Величанство.

— И на две стотине корака послала би зрно у човечије тело, само кад би зрно било њенога калибра.

Краљ даде пушку капетану.

— Рекао бих да је исто толико добра колико је украшена, рече Жорж пошто је пушку пажљиво разгледао и огледао јој обарачу.

— Видим да се разумеш у оружју. Узми је на око, да видим како нишаниш,

Капетан послуша.

— Лепа је ствар пушка, настави Карло говорећи лагано. На даљини од стотину корака и једним покретом прста, овако, може човек поуздано да се опрости каквог непријатеља, и ни панцирека кошуља ни оклоп не вреде пред добрим зрном!

Карло ТХ, рекао сам већ, било по навици из детињства, било из урођене стидљивости, није готово никад гледао у очи личности с којом је говорио.

Овога пута међутим он погледа капетана право у очи, с чудноватим изразом. Жорж обори очп и нехотице, и краљ учини то исто готово у исти мах. Опет настаде за часак тишина; Жорж је прекиде први.

— Ма како вешто да се човек служи ватреним оружјем, ипак су мач и копље поузданији...

-— Да; али пушка, Карло се насмеши некако не-