Srpski književni glasnik

Сиска ЕмигрАЦИЈА и Бечки КонгРЕС. 119

многаја љета и примите наше љубезно и плачевно целованије !“= Садржина писма одговарала је потпуно овоме тужноме уводу: глобе у земљи велике п непсказане, насиља несносна, страх и трепет уселио се у старо ну младо, сви очекују тренутак кад ће бити исечени од љутога турског мача. „А нама није познато зашто нас цар овако остави“. Затим их преклињу да иду у име сиротиње цару и милост просе. „Камо студенички архимандрит Мелентије, камо Стеван Живковић, камо Миленко Стојковић и Петар Тодоровић-Добрњац2г Где су2 Зашто се пи опет не трудите, трошка ако немате, зашто пешке не идете и леба не просите, док до цара дођете; на путу умирите од глади, и ми браћа ваша и род умиремо сваки минут од страха и зулума по путови, ми на вас уздамо се, да ћете ви сојединити сузе ваше са сузама нашима и да ћете непрестано умивати ноге и престол нашег великог цара Александра и наше велике надежде Русије, и духа којим једва јоште дишемо, које чујемо да је и туђе народе многе избавио од зулума, дигао и прославио, нека и нас избави од овог нестерпимога ига, нека излије милост и славу своју, којом га је вишња десница прославила, п на нас једноверни и једнокровни убоги род свој што скорије да до конца не будемо истребљени, да у страху сви вообшче веру своју као Босна и Вук Бранковић [не променимо и] богомрску турску не примимо. дато отиђите, просите п видите, јесмо ли сасвим од нашега цара остављени, дођите и кажите нам истину коју од вас чекамо, тако вам великога Бога и Христова страшнога втораго пришествија и суда. Ако неодете и недођете скоро да нам истину кажете, то сви, од малог до великог, ваши соперници (да! будемо на страшном суду божијем! Опет вас с горким сузама поздрављамо и заклињемо у име све сиротиње,“

Емигранти стану се саветевати кога да пошљу у Русију кад Мелентије Никшић не може да иде, и њихов избор једногласно падне на проту Матеју Ненадовића. „И пређе си ишао и пријатеља имаш у Петрбургу !“,