Srpski književni glasnik

120 Српски Књижевни Гласник. говорили су му они. Прота одмах прими пуномоћије, на коме је било потписано једанаест лица, које војвода, које капетана Србије, п седам најзнатнијих лица из емиграције. Сем тога, прота је понео писма на пме цара Александра, графа Н. Салтикова, архимандрита Спиридона Филиповића, Родофиникина, Амвросија, митрополита петроградског, п Марка Ивелића, на којима је потписан „у име целога народа“ Милош Обреновић.

Прота Матеја имао је у главном за мисију да представи и пространо разложи цару Александру народну молбу од 21 априла, коју му је Стеван Живковић доставио у Брислу. Жеље народне остале су исте, вели се у молби, коју је прота носио, и тражено је да Русија сматра ту молбу као једину праву молбу српскога народа. Овом последњом изјавом ишло се на то да се сузбије радња Карађорђева и његових другова, који су са своје стране, и у име народа, преко оданих лица, "тражили руску помоћ и заштиту. Борба је већ била отворена о томе ко је прави заступник народа код Русије. Она је морала неминовно избити у околностима, у којима је Србија пропала, п у приликама које су претходиле тој катастрофи. Милош и његови једномишљеници држали су да имају све у својим рукама да та борба у његову корист испадне. У првој својој молби императору Александру од 21 априла, Милош је одлучно напао негдашње старешине и оптуживао их за пропаст земље; у молби од 15 августа, изјављено је отворено цару Алексапдру да народ неће више никако да прими у своју средину Карађорђа са његовим присталицама пи сродним војводама, који су му бпли „гори од Турака“. У писмима, упућеним руској господи, напади су били још црњи и жешћи.

У овој отвореној оптужби не треба само гледати или назирати мрачне планове појединих људи, жељних власти, или кивних на своје неглашње старешине, већ пх сматрати и као одјек општег расположења народног према Карађорђу и његовим првим доглавницима, Писац