Srpski književni glasnik

Српска ЕмигРАЦИЈА п Бечки КонгрЕС. 12

ових оптужаба није само Милош Обреновић, оне нису у Србији ни састављене, већ су их у Фенеку емигранти по „у друштву“ начинили као што то изрично вели прота Матеја. Ништа боље пе показује колико је то расположење било неповољно према Карађерђу п његовој околини, као тај факт, што је таква мисија, тако неповољна по Карађорђа, била поверепа главом проти Матеји Ненадовићу ! |

Пред полазак имало је дљ се реши и друго једно питање: где ће се наћи новац за тако далек и скуп путг Јер се, наравно, с новцем натезало. Прота Матеја је имао, које својих, које позајмљених, само двеста педесет дуката, а то је било мало. Павле Цукић дода још педесет дуката, као помоћ. „Ако Србија срећна буде, рекао је он, да ми се врати, ако ли не буде, а онои више ми је пропало!“ | Петпасстог августа, крепе се прота Матеја из Фенека у Русију са својим братом Симом, који му је био потребан због немачког језика. Преко Трансилваније, Хотина, Камеснец-Подолског онп дођу у Житомир, и ту тек буду извештени да је цар Александар отишао у Беч. Прота се распита о дужини пута, направи рачун, преброји оно поваца што му је преостало, и нађе да му до Беча недостаје још тридесет дуката. Нашавши се у овој новој неприлици, прота отиде вице-губернатору, преда му свој златан крст, п замоли га да му на њега позајми потребну суму новаца. Вице губернатор, пољубивши крет, врати га проти с овим речима: „Ко вам је дао овај крст, тај вам може и тридесет дуката дати!“ Тако прота добије потребан новац и срећно стигне у Беч.

Већ прво вече нађе га Недоба п запита: каква је то буна у Србијиг Наравно, прота му није знао ништа одговорити, пошто је отишао још у августу са границе Србије. Ту се у Бечу прота нашао и са пуковником Стеваном Живковићем, затим са Дим. Фрупшћем и Дим. Давидовићем, уредницима „Српских Моима“, с којима се М. Никшић непрестано саветовао, преко писама и