Srpski književni glasnik

Кроникл о Влладавини КАРЛА 1Х. 2

врата се отворише и затворише као сама од себе, чим је једна жена под образином ступила у собу.

Била је повисока и лепа у струку. Хаљина врло стетнута у појасу одавала је отмено држање; али ни по лепој нози, у плиткој обући од беле свиле, ни по малој руци, која је на жалост била покривена везеном рукавицом, нису се могле тачно погодити године непознате. Нешто, можда неки привлачни утицај, или, ако хоћете, неко предосећање, казивало је да нема више од двадесет и пет година. Одело јој је било богато, отмено и просто у исти мах.

Мержи еместа устаде и једним коленом клече пред њом. Госпођа му приђе један корак и рече му умиљатим гласом :

— Олов ог спатде, сађаПего. Зеа У. М. е1 еп уепдо'.

Мержи се трже изненађен.

— Нађа У. М. езрапо1“2

Мержи није говорио шпањолски, и једва га је разумевао. Госпођи то као да није било пријатно. Она допусти да је Мержи одведе до једне наслоњаче, на коју седе, и даде овоме знак да седне на другу. Затим отпоче разговор на француском, али са страним нагласком који је по који пут био врло јак и као претеран, а покадшто сасвим престајао.

— Господине, ваше велико јунаштво учинило је да заборавим на обичну обазривост нашега пола; ја сам желела да видим једног савршеног витеза, и видим га онаквог за каквог важи.

Мержи поцрвене и поклони се.

— Зар ћете бити толико свирепи, тоспођо, да задржите ту образину, која ми као какав завидљив облак крије зраке сунца. (Ову реченицу беше прочитао у једној књизи преведеној са шпањолског.)

— Господине витеже, ако будем задовољна вашим

1 Бог вам помогао, господине. Добро дошли. # Говорите ли шпањолски»