Srpski književni glasnik

„КНЕЗ КОНСТАНТИН НЕМАЊА“

ЛАЖНИ ПРЕТЕНДЕНТ НА СРПСКИ ПРЕСТО У ПАРИЗУ 1825 ГОДИНЕ.

Е

Светска историја очувала нам је спомен о многим лицима која су сеу разним земљама, на различне начине и с разноликим успехом, издавала за сроднике или потомке појединих владалачких породица, Примери таквих лажних кнежева пи претендената на престоле, нису били ретки ни у старом веку, у Персији, Асирији и другим земљама. У средњем и новом веку то је било још чешће. Услед готово опште наклоности према свему што је тајанствено, састављане су и распростиране — приликом смрти многих владалаца — читаве приче којима је њихова смрт довођена у сумњу, објашњавано где су скривени, и тако даље, и те су приче, у многим земљама, јако помагале појаву пи успех варалица поменуте врсте.

Колико их се, за то време, јавило само у Византији, у Турској, у Русији, у Енглеској и у Француској! Пада у очи да је Исток готово од вајкада имао неку врету монопола за лиферовање тих самозваних кнежева, који су, долазећи из непознатих и далеких крајева, често с успехом екеплоатисали лаковерност становништва западне Европе.

Знатан број таквих индивидуа долазио је у Француеку, и за неке од њих ни до данашњега дана није било могуће утврдити поуздано, ко су и одакле су били. Помиње се на пример неки Зага- Христ (Лаа Саб), који се, 1684 године, издавао у Паризу за „сина етиоиског Краља“ и који је, после непуне четири године, услед јелне љубавне авантуре, жалосно живот завршио, у једном