Srpski književni glasnik

ПАМУК ИЕ РВ ЈЕ ИК ЗА

34 Српски Књижевни Гласник,

—___–_

његове молбе коју је, још 18 јуна, био упутио Краљу, Шарлу Х'. „Константин, последњи“ потомак сгаре династије Немсњића“, како он себе називље, изложио је у тој својој молби Краљу ове занимљиве, већим делом нетачне или измишљене податке о себи и о савременој псторији Србије:

Србија је, почиње он, потпала под Турке, по смрти Кнеза Лазара, на Косову (Козкоуо). Од тада је више пута чинила племените напоре да се ослободи јарма, који је притискивао, али они нису били крунисани успехом све до 1804, докле „његов брат Станоје (5гапокКе), уз помоћ храброг Црног Ђорђа, — својим сјајним победама, није засновао независност нације, под заштитом Русије“. За време Наполеонова похода на Русију, цар Александар повуче своју војску из Влашке, не затражив никаквих гарантија за Србе. Србија остаде тада у рату са силнијим непријатељем. Црни Ђорђе и многи други главари пређоше из непознатих разлога на границе аустријску и руску, а он (Константин Немања) и његов брат (Станоје), „решени да радије умру на развалинама отаџбине, него да изладу ствар ради које се беху латили оружја, продужише рат. Али Диван, било што је био заморен тим ратом за истребљење, било што је се бојао очајања народа, који му је био уништио половину војске, отпоче преговоре, и независност Србије би призната, без икаквог посредовања сила, под условом да Србија да таоце (ћобасе5) за поузданост п трајање уговора о миру!“

Међутим, њега брат му Станоје и Сенат беху послали цару Александру као пуномоћника за преговоре о заштити рускога двора над Србијом. Цар га прими у Шафхаузену, у Швајцарској, и позове га да га прати у Париз, уверавајући га да ће тамо српска ствар бити решавана. У Паризу га тада прими и краљ Луј ХУШ и да му „краљевско обећање да ће се заузети за заштиту Ср-

1 Архива Министарства Иностраних Деда, у Џаризу. Тигците, Соттезропдапсев роћуцез. Биррјетепе, уо1. 26.