Srpski književni glasnik

36 Српски Књижевни Гласник.

град да се правда. Кад је тамо стигао, Капиџи-паша и Бостанџи-паша, његови стари пријатељи, сазнавши за циљ његова путовања, напомену му да султан може наредити да га ухвате а можда и да га убију, и посаветују му да бега из Цариграда. Истога дана позајме му јелну дубровачку лађу, на којој се одвезе у Каламатос, у Грчкој, а затим на Крф.

Уверен да га је његов „намесник“ Милош, да би своју непоуздану власт утврдио, оптужио султану као саучесника у грчком устанку, и извештен да је он Црнога Ђорђа и двадесет других првака народних вешто привукао у Србију, и наредио да их поубијају, — побоји се за свој живот, и „реши се, у марту 1824, да од тувернера Јонеких острва узме пасош и да одмах одеу Париз код Његовог Величанства Луја ХУШ, да га моли за заштиту и помоћ“. Из Крфа је стигао у Анкону, а одатле у Рим. Ту га је лепо примио папа Лав ХП и Кнежеви пруски и баварски, који су се ту десили, и пошто су му пасош визирали „амбасадори који обатавају у тој престоници хришћанства“, кренуо је првих дана маја у Милано.

„Не затекавши ту Њ. В. велпког војводу Рајнера, наставља Константин Немања, поднео сам речени пасош на визу главном гувернеру, графу од Штрасолла, који ми рече, на моје велико чуђење, да га не може визпрати док о моме доласку не извести свога цара и, под изговорем да из мојих артија хоће да се увери да ли сам ја лице које је у пасошу квалификовано, затражи да му их предам. Он задржа све па и мој печат, који сам наследио од својих предака уверавајући ме да ће за непуних двадесет дана имати одговор на оно што о мени буде писао.“ Али у очекивању тога одговора протекла је пуна година дана. Да би га утешио, директор полиције саопшти му ла цар треба да стигне у Милано првих дана маја, 1825, и да ће том приликом моћи да му се представи. Али 8 маја, у очи доласка царева, полиција му изда наредбу, ла се до зоре креће из Милана! Сви