Srpski književni glasnik

38 Српски Књижевни Гласник.

кад то служба буде захтевала, дисциплини француске војске“. Најпосле тражио је пет лица вештих администрацији, ради правилне организације, разреза порезе на различне редове његових поданика, одржања доброга поретка, унапређење земљорадње и најпотребнијих уметности !

На крају своје молбе Немања подсећа Шарла Х на сродство његових предака са старим Пем'њићима, уверава га, да ће српски народ прихватити савез са Француском, па ма какви услови његови били. „Интерее мога народа — завршио је он своју молбу — и мога суверенитета над њим, моје околности, чак моје ране, које ни издалека нису извидане, и које захтевају ново лечење од годину дана најмање (као што ме је о томе уверио учени хирург Депитрен из Париза), принуђавају ме да замолим ваше Величанство, да ме не остави дуго у неизвесности о томе да ли прима или одбија предлог који сам му поднео. У случају непримања (мисао, коју се трудим да одагнам од себе, кад помислим да су несреће које је само Ваше Величанство трпело, морале учинити ваше срце осетљивим према другим несрећним кнежевима), чије ћу разлоге ипак поштовати не улазећи дубље у њих, — благоволећете да ми поклоните поверење, и да ми позајмите суму или гарантујете зајам се којим бих могао отићи до Лондона, да учиним нов покушај код Њ. В. краља енглескога, последњи мој корак, који ако исто тако остане безуспешан, у очајању за ствар..... (избрисано) вратићу се сам у отаџбину и покушати по цену свога живота сва средства да је ослободим од узурпапора (избрисане две врсте у рукопису).

Наводи и захтеви, које је „Немања“ изложио, најпре усмено и укратко, у префектури париске полиције иу Министарству Иностраних Дела. а затим на дугачко, у овој својој молби краљу, изгледали су и сувише чудновати, да је француска влада могла њима озбиљно да се позабави. Али у Министарству Иностраних Дела зажелели су, и покрај свега тога, да о његовој личној про-