Srpski književni glasnik

Кнез Константин НЕМАЊА. 39

шлости и о „рангу његове породице“ добију који поуздан податак.

Како је Србија 1825 још била турска провинција, а како је Немања у својој молби краљу био навео, између осталога, и то да је у пријатељству е двојицом виеоких турских чиновника (Капиџи-Пашом и БостанџиПашом), — Министар Иностраних Дела нашао је за најбоље, да о претензијама Немањиним извести француског амбасадора у Цариграду и да му нареди да се тамо о њима распита и да му саопшти резултат евојих распитивања. да време истраге која је о Немањи, поводом његове молбе, вођена у иностранству, он се није најбоље проводио у француској престоници.

По доласку свом у Париз становао је више недеља код неког Дирјео (Оиплео), који је био познат полицији као интригант и рђав човек. Живот који је тада водио, није ни најмање одговарао кнежевској титули, с којом је парадирао. Оставши у брзо сасвим без средстава за живот, обраћао се многим личностима, у нади да од њих добије новчане помоћи. Походио је у то време, више пута, графа Поцо Ди Борго, руског амбасадора, а ишао је и аустријском амбасадору. Али, помоћ коју је од њих добио, била је, како изгледа, веома незнатна. У гтолемој невољи која га је тада притисла, принуђен је био, још у половини јула, да пошаље свога тумача Галинга у Будим, по некакав новац“. Тада се упознао и с „једном младом особом, заљубио се у њу и узео је к веби у нови стан, тџе Вгеда, бр. 12“. Тамо је живео

1 Министар Иностраних Дела Амбасадору у Цариград. 16 јуна 1825 г. Архива Министарства Иностраних Дела у Паризу. Тпгдије. Согтевропдапсез роупез. Уо1. 241, 1. 65.

2 Галинги је ивдат пасош ва Угарску 5 јула. В. Префект Подиције Министру унутрашњих Дела, 5 јуда 1825, Народна Архива у ЏПариву. Исто