Srpski književni glasnik

Мазчина СудтАниЈА. 818

од коња, одмах полети у авлију и, онако прашњав и упрскан блатом, стаде пред Стаку.

— Шта јег Је ли готовог — запита узбуђено. Хоће ли се том свијету једном зачепити уста 2

— Нијесмо могли уредити без тебе, — одговори Стака, која га, као уредна домаћица, није могла онако тледати, него му одмах почела четкати одијело. — Ама... Саво је наш... чини ми се да смо га освојили...

— Нема ту чини ми се, — окови се газда Јовани љутито се удари руком по кољену. — Хоћу ја на сигурно да знам...

Газдиница му поче рашчешљавати и перчин и учини се као да га,није чуда.

— Гвожђе треба ковати док је вруће, — настави газда гласније, не бринући се хоће ди га ко са улице чути. — И кад ви нијесте саме уредиле, иђем му ја да лијепо свршим.

— Тиг.. — заусти Стака.

— Шут, — пресијече је он. — Ја сам домаћини знам шта ми треба радити.

Па одгурну газлиницу у страну и изађе из авлије...

Да се случајно читаво брдо одронило и пало на чаршију, не би се Саво толико зачудио, колико се зачули кад угледа газда Јована у свом дућану и кад му газда рече да има с њим нешто крупно разговарати. Покорно и смирено, као елуга пред моћним господарем, узе једну столицу, очисти је п понуди газду да сједне. Затим се измакну у страну и оборене главе, држећи обје руке на појасу, очекиваше шта ће проговорити 2...

Газда Јован најприје извуче ноге из кундура, прекрети их по турски, па извади свој велики ћилибарски цигарлук и поче га чистити сламчицом.

— У мене нема увијања, него ћу одмах с бојом на сриједу, па како испало да испало, — рече. — Баба Станија долазила ми у кућу и каже како је нешто разговарала с тобом о Милки и како се Милка теби свиђа...

Саво се поче немирно врпољити и накашљавати, опремајући се да и он коју проговори.