Srpski književni glasnik

МаАјчинА СУултАНИЈА. 815

— Одмах нек се све припрема за свадбу, —- рече осорно. — Одмах да се почне. Кроз пет дана нек све буде готово, јер се са свадбом неће отезати.

— Брзо је... замуца Стака и хтједе још нешто додати, али газда љутито скочи и одиже јој руку изнад главе, као да ће је смождити.

— Јок! — викну — Јок!... Све ће бит како ја хоћу !... Знам ја шта би ти шћела, ама то неће бити... Хоћу да свадба буде брже и да се сврши у највишој тишини... Сватови нек дођу рано, по мраку, како не би свијет истрчавао да их гледа и да опет свашта товори. Ја сам домаћин и све ће бити ко што ја хођу !...

И у прву недјељу, прије зоре, дођоше сватови, да одведу лијепу Милку из очеве куће. Али то нијесу били весели, кићени сватови, него десетина људи који као да су пошли на нечију сахрану. Ишли су лагано, нијемо, кроз пусте улице, засуте плавичастим сумраком, за једним дјететом које је носило овећи фењер; из фењера жмиркаху пламенови трију свијећа, чији је одсијев час милио по тлима, час се пузао уза зидове, а час клизио преко дугачких сејенака сватовских и пресијецао их. Нико ни да закашље, камо ли да запјева!.,. Изгледало је као да су кренули у крађу па се боје да им ко ни бахата не чује...

Кад су дошли у кућу дјевојачку, као да се још више покуњише и сневеселише. Макар што газда Јован није жалио ракије, она пм, сад, никако није могла еглена отворити. Стари сват, који је морао држати здравице, кад је почео говорити, изгледало је као да се спрема да заплаче ; кум је непрестано ушмркивао и трљао нос, заклањајући лице јаглуком; дјеверови су се сашаптавали полутласно и, испод ока, са неким страхом гледали газду Јована... Једино жене што су биле слободније и оне су у другој соби гласније разговарале. Ујна Аника забављала је куму, причајући јој о својој свадби и „лијепом старинском теферичу“; љепорека тетка Марија нудила је двије јенђије баклавом и паговарала Стаку, која се