Srpski književni glasnik

518 Српски Књижевни Гласник.

Пергам, и бурно весеље одјекну по дворанама његовим, први пут после толико грозних искушења !

Недирнута том општом радошћу, само једна Пријамова кћи, Касандра, ћутећи, одвоји се као сенка кроз колонаде, зави покрај тамних кедрова, и брзо ишчезе ван.

— И у радости, и у тузи, роб је опет роб. Ни у чему он није господар. Ако се обрадује, треба да дигне руке да благодари; ако га јад снађе, он ће погпути главу покорно за милост... — Пригрташе она свој широки хитон, чврсто .корачајући граду, као гоњена шумом и весељем што брујаше за њом у Пергаму.

Али чим се Касандра приближи граду, весели усклици заглушише је издалека. У бујном пиру љуља се п цела Троја те ноћи. Потоци љулп сливају се по раскреницама пи пољанама. Наслоњене по прозорима и вратима, Тројанке се радосно погледају, бацајући поглед с времена на време надоле ка Илиону.

— Иду, иду они, хероји који чак иза таласа хе-

леспонтских прогонише крвавог непријатеља! — вичу сви у један глас. у Међу њима, старац настављаше: — Идите, невесте,

идите у градине, још ове ноћи одломите најсвежије гране дафине и мпрте, најмирисније гранчице. Венце свћте за победиоце који спавоше живот и част Троје. За њих су цветали ловори и мирте у Пријамову граду.

Само крадом окренувши поглед према старцу, Касандра опет уђе у гомилу, пи горак осмех развуче њене бледе усне. Али усред општег метежа, и тај осмех, невиђен ни од кога, брзо се сакри у њено српс, — тамо где сузе обливају сваку тугу, па кад се после неког времена покаже на свет, сјај суза да заслепи све, и нико да је не позна...

Као заблудела, она залута сама у гомполи, и нигде не застаде. А весеље се разгорева. Тамо се чују трубе отуд се разлежу флауте, и као да вихорска игра обузима целу Троју. Она се једва провлачи. А ено одоздо се указаше снажни ратници, — подигли горде погледе,

· | « |