Srpski književni glasnik

59() Српски Књижевни Гласник.

— Коме да говори сада, и зашто Она одману руком. Сиђе са трга, зави настрану, и упути се напоље. Далеко, далеко од те таште вреве! Брже — кроз те стрме улице. Горе ка Илу !,.. Тамо где се сједињава песма Богова са вечним сновима и жудњама земљиним. У сваком звуку тога склада, она је назирала ново откровење да објави. Вај, глуви остадоше за њену реч они чпја судбина трује живот њен дан и ноћ, — Зар се једном она подухватала да предеказује будуће дане Троје, п колико пута њене речи окупљаху око ње нехајнике са разјапљеним устима! Баш кад се она мучи у заносу да докучи најтајније роморе свога срца, кад се маша да дохвати најнедокучније слике својих привиђења, тамо се неко почеше по потиљку: |

— Лепе речи говори кћи цара Пријама.

— Аполон светлолики обдари је даром да сваком сну даје облик, и нечувене-невиђене ствари да предсказује. — Али лепе речи она увек говори; зар само на реч да верују Тројанци... — трже се из заноса од њеног говора и други, и цела се гомила опет повраћа свом срећном задовољству, погледајући је с подемехом на

устима.

И то је био њен јад — њено највише задовољство, као и евакога који се одвоји од емртних, свој свет да створи, сам у њему да живи! — И као да је крилата:

брзо се диже уз брдо, све више и више, да побегне од свега: од вреве и од саме себе. Ево п врха. Касандра разгрну широки хитон,, и седе да одахне на мекој трави. Али незнане слутње и овде јој не дају мира. Испуњава се кобна судбина коју јој некада Аполон предсказа у светој гори, -- кад осети да се у грудима њеним први пут разгорева огањ божанског надахнућа, и кад обиђе гордог Олимпејца! -— Да би задобио њену љубав, он ништа не пожали, чак ни божански свој дар да прелсказује и прориче судбине људске... Али кад поче разумевати тајанствени ромор гора, читати у пламеновима

књ ~ а "3