Srpski književni glasnik

ЧЕЖЊА.

О, да ми је опет да се вратим тамо У пролеће младо, невиност, чистоту, У времена кад сам свуда видо само Величанство Бога, светлост и лепоту;

У дане када сам у пролећна јутра, Кроз цвеће у роси чедно насмејано,

· Проживљујућ вечност, не мислећ на сутра, Невиношћу дисо као јутро рано...

Истина се овда младој души крила А била је горка, онда ко и сада Чаробна се тајна над животом вила, И био је сладак, без бола и јада...

Није било оног што ко рана пече: Ни себичних суза, ни грешних осмеха... Чисто ко и јутро слуштало се вече, Без разблудних жеља, срамоте п греха...

А сад колко душа, као грешник, жуди Да зна само Бога и живи у њему,

И плавкасто небо када се заруди,

Да тоне у вечност верујући свему !...

0, да ми је како да се вратим тамо У пролеће младо, невиност, чистоту, У времена кад сам свуда видо само Величанство Бога, светлост и лепоту.