Srpski književni glasnik

ФРИДРИХ ХАЛМ И ВОЈИСЛАВ.

2 априла по новом било је сто година откако се родио немачки песник барон Минх -Белинтхаузен, који је писао под именом Фридрих Хал. У последње је време немачка образована публика прославила више занимљивих годишњица својих великих људи; епомињем само бучну прославу стогодишњице од Шилерове емрти, чији су се одјеци изгубили једва некако сад пре кратког времена, кад су се либералнији немачки елементи, уз припомоћ јеврејске штампе и јеврејских књижевника, упели из петних жила, да „достојно“ прославе педесетогодишњицу од смрти по песмама тако популарнога а као личност у Немаца тако омраженог Хајнеа. Изтледа да се и прослава Халма по занимљивости придружује донекле овима. Да ли је ново-романтичко доба већ толико снажно да се може упуштати у спасавање својих романтичких претходника, немилосрдно прегажених и силом заборављених од књижевне генерације реалиста и натуралистаг И да ди је у пригодној прослави доста узрока, да коцка падне прво на Халма2 Сумњам. Барон Бергер је додуше сломио прво копље за Халма недавно у подлиску „Нове Слободне Пресе“, али ће се још једнако скроз демократски дух у данашњој критици зацело ћутом прећи преко овог покушаја, а Халмов спомен освежиће засад само овде онде како аустриско-немачко књижевно друштво и понека позорница. — Нити се загревам за прославе годишњица, нити преводим Халма и пишем о њему зато што бих мислио да нема важнијих појава у немачкој књижевности које би, прво требало приказати ерпској читалачкој публици, већ имам једно мало откриће, за српску новију књижевност не без вредности, које се везује за Халма,

ба рађање а доо <=