Srpski književni glasnik

БИ РИТУ АИ

Српски Књижевни Гласник.

20 сл о

маши смер и учини противан утисак. План је јасан, и Халм, ученик Шпанаца и изврстан познавалац позорнице, знао је како га треба извести на задовољство велике публике.

Халмови су се комади, крај све опозиције противне струје у књижевности уопште а у драмској књижевности напосе, држали мање више на репертоарима целога 19 столећа, и свакако има барон Бергер право кад им прориче нове успехе у будућности. Сасвим је разумљиво што су му драме превођене на све европске језике јер, су позориштима увек добро дошле. Још је разумљивије што су Халма у нас доста преводили, кад се зна да су се сва три наша позоришта, и београдско и загребачко и новосадско, до пре двадесетак година управљала у избору комада мало те не искључиво по репертоару бечког дворског позоришта'. Сви важнији Халмови комади играни су на нашим позорницама: „Гризелда“ (писана 1896) први пут у Загребу 1 марта 18412; „Син пустиње“ (1842) у преводу Ивана Трнскога 8 октобра 1869" п у преводу Г. М. Р. Поповића под именом „Син дивљине“ у Београду 1895 године“; „Сампиеро“ (1844) 14 марта 1850 у Загребуг; и „Стрелан“ („“ Па ецег“, 1864) 2 јануара 19586 у Новом Саду“.

!

1 Није тачно, бар што се превођења драмских дела тиче, одомаћено мишљење да се у нас преводило у раније доба „без реда и правила, до чега се дошло“, или боље рећи, ово стоји само у толико у колико и бечко дворско позориште није пазило на ред и систему. Неће бити тешко, згоднијом приликом, доказати изближе горњу тврдњу.

2 Превео Ј. Ужаревић: превод је штампан у првој свесци „Туђога 1стокалаћ Штвкоса Каланзба“, Ластеђ 1841.

% в. 1 свеску „Нгуабвкоса геремоата“ од год. 1872.

а Поменик о тридесетогодишњици К. С. Н. Позоришта, Београд 1899, стр. 64.

5 Превео опет Ј. Ужаревић. Штампано као 8 свеска „1атоКата Фтиууа ФЧођтоуођаса хастеђаскћ“, 1850.

6 Превео Јован Грчић, Књига је штампана 1885 у Новом Саду.

— Може бити да ово нису сви преводи Халмових драма у нас.