Srpski književni glasnik

854 Српски Књижевни Гласник. ском преводу нема Халмове напомене, те Војислав одатле није могао дознати да је то историска личност) Хуан. У Халма има још и четврта личност: болничар, који доводи госта Камоенсу у собу и говори једно десетак стихова. Осим овога изоставио је Војислав ближу мотивацију зашто Квебедо долази баш Камоенсу ради сина —: што му је ово некадањи школски друг. Ово је учинио поглавито зато што је на тај начин могао испустити велики део разговора, где један и други причају, шта су доживели откад се не видоше; кад је ово отпало, није имао даље потребе, да остави призоре по реду оритинала, већ их је могао елити уједно, контаминовати. У немачком долази прво Квебедо са болничарем сам Камоенсу и тек после дугог разговора ухвати прилику, да каже своју жељу; затим он одлази и шаље сина. У Војислава после Камоенсова монолога улази Санчо заједно с Хуаном, и призор се више до краја не мења. Тако је Војислављев „Песник“ више од половине краћи него Халмов спев (у овога има 647 стихова, у Војислава 267). А био би још краћи да Војислав није на Камоенсов говор о песницима речито надовезао тему о противности између богоданог песника и песника-стихотворца. Иначе је ствар остала иста. Отац трговац и практичан човек, несрећан с тога што му син пева и не мари за радњу, хоће с помоћу Камоенса, синовљева идола, који у болници траје своје последње часе, да сина излечи. Камоенс му иде на руку, али увиђа да је ту труд непотребан, јер је син заиста песник. — Можда треба још истаћи лепу сцену на почетку „Песника“, где изнемогли песник започиње говор гледајући како сунце седа и слушајући јеку вечерњих звона; — то је управо најлепши додатак Војислављев Халмову спеву.

М. Ћурчин.