Srpski književni glasnik

И“

НОРДЕРНЕЈ. (Крај.

Као што рекох, ја највише корим рђаво васпитање хановеранског племства и ону прерано усисану надменост о важности неколико изучених форама. О! колико сам се пута морао насмејати видећи колико се много полаже на те форме; као да је бозна како тешко изучити оно репрезентовање, оно презентовање, оно смешење а да се ништа не рече, оно говораше а да се ништа не мисли, и све оне благородне мајсторије у које добар грађанин блене као у какво морско чудо, и које при свем том сваки француски учитељ играња зна боље од сваког племића немачког, који их је с великом муком изучио у Лутецији што мечке примамљује, па их потом код куће, с немачком основаношћу и незграпношћу, предаје подмлатку својем. Ово ме опомиње на ону баснуо медведу који је пграо по вашарима, па побегао од вође и учитеља својега, и вратио се у своје друштво у планини, па се ту хвалио и поносио како је играње мучна вештина, и како је он далеко дотерао у њој; — и доиста, животиње нису могле да се не диве пробама вештине које је пред њима показивао. Она нација, као што је Вертер зове, сачињавала је одличан свет, који је овде ове године сијао и на суху и на мору, а све су били љубазни, пријатни људи, и сви су добро играли.

И кнежевских лица било је овде, и морам признати да ву она, у својим изискивањима, била скромнија од ниже ноблесе. Да ли пак та скромност лежи у срцима тих високих личности, или је она само производ спољашњег положаја њиховог, то ћу да оставим нерешено. Ово говорим само у колико се тиче немачких медијатизованих кнежева. Овим људима учињена је у последње