Srpski književni glasnik

НЕОКР КИР нокеј 559

није био човек као што су други људи, и да се његов дух не може мерити никаквом познатом мером.

Таквог духа мисли Кант, кад вели да можемо замислити ум који, зато што није, као наш, дискурзиван, него интуитиван, иде од синтетички општега, од посматрања целога као таквога, к посебитоме, то јест од целога к деловима. Јест, што ми сазнајемо дугим аналитичким размишљањем и дугим закључцима, то је онај дух у оном тренутку спазио и дубоко појмио. И отуд њему таленат да разуме време п садашњост, да кажолује дух њихов, да их никад не вређа, и да их увек на своју корист окреће.

Но како је овај дух времена не само револуционаран, него је створ ситуација двојих назора, револуционарних и контрареволуционарних, то Наполеон није никад радио сасвим револуционарно нити икад сасвим контрареволуционарно, него увек у смислу обојих назора, обојих начела, обојих тежања, која су се у њем сједињавала, и по томе он је увек радио природно, просто, великански, никад грчевито нагло, вазда лагано тихо. И зато он није никад интриговао у ситницама, и његови удари долазили су увек од вештине његове да појми масе и да управља њима. К заплетеној, лаганој интризи теже мали, аналитички духови; на против синтетички, интуптивни духови знају тако чудесно ђенијално да прикупе средства која им тренутак даје, и да их брзо употребе на оно што хоће. Први врло често иштете, јер никаква људска памет не може предвидети све случајиће живота, и јер одношаји живота нису никада дуготрајашни; а други, интуитивни људи, најлакше извршују што науме, јер њима треба само да прорачуне као што ваља оно што постоји, и они онда тако брзо раде ла покрети и таласи живота не могу да учине напрасних непредвиђених промена у оном што постоји.

Срећа је хтела те је Наполеон живео баш у оно време које је нарочито волело историју и историјска излагања и испштивања. И с тога мало шта да су нам